Balkan je regija prepuna kontrasta - od plavog Jadrana i jonskih plaža, preko planinskih vrhova Durmitora i Šar-planine, do užurbanih gradova poput Beograda, Skoplja ili Sarajeva. Svako putovanje kroz ovaj deo Evrope donosi osećaj slobode i otkrivanja, a pravi način da se sve doživi bez ograničenja jeste automobilom. Ipak, jedno pitanje uvek prati ovakve avanture - gde spakovati sve što vam treba za putovanje koje traje desetine dana i prolazi kroz različite krajolike?
Za nas, odgovor je bio jednostavan - krovni kofer. Putovanje kroz Balkan značilo je različite aktivnosti: kupanje na plažama Crne Gore, šetnje planinskim stazama u Albaniji, razgledanje istorijskih gradova u Bosni i Makedoniji. Sve te aktivnosti zahtevaju različitu opremu - kupaće kostime i peškire, sportsku garderobu i patike, ali i laganiju odeću za večernje šetnje gradom. Bez krovnog kofera, morali bismo da pravimo kompromise i ostavljamo deo stvari kod kuće.
Najlepši deo ovakvog putovanja bio je osećaj slobode. Krovni kofer omogućio je da se svaka stvar spakuje uredno i bez gužve, a kabina automobila ostala je prostrana i prijatna. Nije bilo nervoze zbog torbi na zadnjem sedištu niti osećaja skučenosti tokom dužih vožnji. Aerodinamični oblik učinio je da vožnja bude tiha, a stabilnost vozila na auto-putu odlična, čak i kada smo prelazili duge relacije od Beograda do Atine.
Posebno se pokazao praktičnim pri prelascima granica i čestim pauzama. Umesto da svaki put otvaramo gepek i pretražujemo stvari, sve što nam je bilo potrebno nalazilo se lako dostupno i uredno složeno. Deca su imala svoje igračke i rekvizite, dok smo mi odrasli imali sigurnost da je prtljag zaštićen bravom i otporan na vremenske uslove.
Na kraju, kada smo se vratili kući, shvatili smo da je ovakav road trip bio moguć samo zahvaljujući dodatnom prostoru i sigurnosti koje je pružio krovni kofer. Doneli smo suvenire, lokalne specijalitete i poklone, a sve je stalo bez muke. Putovanje kroz Balkan postalo je iskustvo bez ograničenja, jer nismo morali da brinemo o prostoru, već smo se potpuno prepustili istraživanju i uživanju.
Krovni kofer, u ovom slučaju, nije bio samo deo opreme - bio je naš saputnik i saveznik na putu kroz Balkan.
Putarine i vinjete
U Srbiji, Bosni i Crnoj Gori kategorija vozila se određuje po visini merenoj na prvoj osovini i broju osovina, pa krovna kutija po pravilu ne menja cenu putarine za putničko vozilo.
Za Sloveniju i Austriju potrebna je vinjeta, a za Mađarsku elektronska putarina. Ni tamo kutija ne menja kategoriju. Menja je samo na trajektima, gde se visina meri na ulazu.
Granični prelazi
Kutija ne menja postupak, ali može da produži kontrolu. Carinska kontrola ume da zatraži otvaranje, a to pored kolone znači vađenje stvari na asfalt.
Dokumenti, pasoši i zeleni karton nikada ne idu gore - potrebni su tačno tamo gde je kutija najnepraktičnija.
Putevi koji traže sporiju vožnju
Jadranska magistrala, prelaz preko Durmitora i putevi kroz centralnu Bosnu imaju uske krivine i česte promene nagiba. Sa kutijom se na njima vozi deset do dvadeset kilometara na sat sporije.
Na duge nizbrdice se ne ulazi u praznom hodu nego se koristi motorno kočenje u nižoj brzini.
Stara gradska jezgra
Kotor, Mostar, Ohrid i Skadar imaju uske prolaze i parkinge sa ograničenom visinom. Parking se potvrđuje pre rezervacije smeštaja, a otvoreni je uvek sigurniji izbor.
Gorivo
Na planinskim deonicama u Crnoj Gori i Bosni pumpe su ređe nego uz autoput, pa se rezervoar ne spušta ispod četvrtine. Kod električnih vozila to je još važnije, jer sa kutijom domet na autoputu pada i do četvrtine.
Realan dnevni plan
Pet stotina kilometara na brdskim putevima, ne sedam stotina. Krivine i usponi troše više vremena nego što navigacija računa.
Šta se pakuje
Dnevni plan
Pet stotina kilometara na brdskim putevima, ne sedam stotina. Krivine i usponi troše više vremena nego što navigacija računa.
Gorivo na planinskim deonicama
Pumpe su ređe nego uz autoput, pa se rezervoar ne spušta ispod četvrtine. Kod električnih vozila to je još važnije, jer sa kutijom domet na autoputu pada i do četvrtine.
Dokumenti
Pasoši, saobraćajna i zeleni karton nikada ne idu gore. Potrebni su tačno tamo gde je kutija najnepraktičnija - na graničnom prelazu, pored kolone.
Jedna vreća po osobi
I jedna za zajedničko: posteljinu, peškire i opremu. Tako se na odredištu vadi samo ono što treba.